Imajući u vidu značaj Đerdapske klisure kao jednog jedinstvenog, najvećeg i najsevernijeg evropskog refugijuma arkt –tercijarne faune, sa posebnim osvrtom na gmizavce koji su tu našli utočište za vreme ledenih doba – članovi "Endemita" su 2004. godine u okviru tradicionalnog letnjeg kampa na Đerdapu proširili svoj istraživački rad u okviru nove Grupe za gmizavce.

Uz stručnu pomoć profesorke Jelke Crnobrnje – Isailović članovi grupe su u toku desetodnevnih terena izvršili popis vrsta na opnovu determinacije viđenih i sakupljenih organizama, kao i onih koji su zgaženi nalaženi na putu. Opšti zaključak je da se nacionalni park Đerdap odlikuje izuzetnim bogatstvom batrahofaune. Od zmija najzastupljenija je smukulja- Coronella austriaca, zatim vodene zmije: belouška- Natrix natix, ribarica- Natrix tesselata, koja pri hvatanju ispušta jak, neprijatan miris, pa ne prilazite bez rukavica! Jedinu otrovnicu, poskoka - Vipera ammodytes, bolje da hvataju malo spremniji i uvežbaniji lovci na zmije, u našem slučaju mogli smo izbliza da je vidimo zahvaljujući odličnim refleksima mentorke Jelkice. Videli smo i ostatke smuka- Elaphe longissima.

Nađene dve šumske kornjačice – Testudo hermanni bile su nam na par dana kućni ljubimci, a klopale su paradajz i paprike, pa im i nije bilo toliko loše u zarobljeništvu.

Najveći pronađeni gušter bio je slepić – Anguis fragilis, sledeći po veličini je zelembać – Lacerta viridis. Videli smo zidne guštere – Podarcis muralis, koje zbog brzine nije lako uhvatiti, a najmanji determinisani predstavnik herpetofaune bio je kratkonogi gušter - Ablepharus kitaibelii.

Pored upoznavanja sa diverzitetom reptila ovog područja naš cilj je bio i upoznavanje sa mogućim negativnim faktorima koji utiču na brojnost populacije. Vezanost ovih organizama za određena mrestilišta i zimovnike kao i njihovi fiksirani putevi migracije s proleća i jeseni zbog parenja i prezimljavanja, dovodi ove životinje na puteve gde masovno stradaju. Takođe, insekti kojima se ove vrste hrane kao i povećana temperatura asfaltne površine su uzroci nalaženja ovih pojkiloterma na putevima što je izraženo i u Nacionalnom parku Đerdap.